Tamni vilajet modernizacije mreže

Nije dovoljno samo nadograđivati i širiti mrežu, ona se mora i konsolidovati i modernizovati. To je izazov koji danas stoji pred telco operatorima.

Biznis telco operatora danas trpi pritiske sa svih strana: jaka konkurencija, zasićeno tržište, nepredvidiva ekonomska situacija kombinovana sa krizom zapošljavanja, zahtevi korisnika za naprednim servisima koji traže sve veći propusni opseg (bandwith).
Cene energenata rastu iz godine u godinu i taj će se trend verovatno nastaviti. Odatle zahtevi za povećanjem energetske efiksnosti opreme, ali i državna regultiva sve više tera na racionalno korišćenje energije. Mnogi operatori su sa svojim mrežama uveliko među top 10 potrošača energenata u svojim zemljama.  Osim narastajućih troškova, i prihodi operatora su pod presijom. Korisnici prilagođavaju potrošnju uslovima ekonomske krize i traže najveću vrednost za tako smanjene troškove telekomunikacionih usluga. Sve više se okreću jeftinim aplikacijama i besplatnim multimedijalnim sadržajima sa Neta, a neretko zbog toga i menjaju svoje provajdere servisa.

  

Da bi održali svoj tržišni udeo (market share) i zadovoljili stalne zahteve korisnika za većim protokom podataka, operatori su prinuđeni da povećavaju kapacitete u mreži. No, i pored eksplozije zahteva i korporativnih i rezidencijalnih korisnika, rast prihoda ni blizu ne prati takav trend i nije u srazmeri sa zahtevima korisnika. Profitabilnost operatora je ugrožena! Stavljeni su pred dilemu kako zadovoljiti zahteve korisnika, kako upravljati tim zahtevima, kako svoje  investicije učiniti efikasnim i profitirati iz toga? Za optimalnu efikasnost i maksimalnu vrednost biznisa treba usaglasiti prihode, troškove, zahteve korisnika i nove tehnologije – troškove sa prihodima, prihode sa zahtevima i zahteve sa tehnologijom! 

Kako u modernizaciju mreže

U današnjim uslovima poslovanja nije više dovoljno dodavati nove uređaje i elemente mreže. Ta strategija primenjivana je godinama unazad i dovela je do problema u efikasnosti pružanja usluga i povećanju troškova. Veliki broj tehnologija u mreži danas uglavnom znači rasipanje resursa operatora. Da nije tako, zašto bi opšteprihvaćeni trend bio “all IP”?! Nagomilavanje broja čvorišta u mreži i broja uređaja ne samo da povećava kompleksnost i složenost mreže, nego i povećava operativne troškove (potrošnja energije i smeštaj opreme!). Time se ionako male profitne margine još više smanjuju.

Ali, stavljate opremu poslednje generacije, koristite npr. FTTB/H tehnologije, zar to nije modernizacija mreže – u čemu je problem? Modernizacija mreže ne podrzumeva samo dodavanje nove opreme, već njen glavni fokus treba da bude u oslobađanju od nepotrebnih resursa i neefikasnih tehnologija, pojednostavljenju mreže i optimizaciji poslovnih procesa pružanja servisa. Cilj je, dakle, smanjiti operativne troškove u mreži i unaprediti je tehnološki da može da ispuni buduće zahteve korisnika za saobraćajem i servisima.  

Ideja vodilja za svakog operatora mora biti namera da iz svoje mreže i svoje infrastrukture izvuče maksimum.  Ne sme se dozvoliti da infrastruktura postane isuviše skupa za eksploataciju i održavanje i/ili da ne može da podrži nove servise i zahteve za kapacitetima. Da bi se predupredila takva mogućnost, neophodne su stalne analize biznisa i tehnologije i njihovo usaglašavanje sa investicijama kompanije. Jedan od primera neusaglašenosti tehnologije i njenog neefikassnog korišćenja je npr. prenos Etherneta preko SDH mreže. Drugi primer neefikasnosti je npr. slaba podrška infrastrukture za automatizaciju procesa pružanja servisa usled nefleksibilne topologije mreže. Tu je i neefikasnost usled prevelike potrošnje električne energije ili zauzimanja prostora za smeštaj opreme.

Komunizam u telekomunikacionoj mreži

Jedan od načina za smanjenje investicionih troškova implementacije nove mreže ili nove tehnologije jeste korišćenje strategije deljenja mreže (network sharing). Svako prema mogućnostima, svakome prema potrebama – načelo komunizma je izgleda primenjivo u telekomunikacionoj mreži, ali samo za operatore! Zajedničkim korišćenjem mreže  održava se profitabilnost, smanjuju troškovi održavanja i do 40% i povećava efikasnost u poslovanju.  Danas u Evropi imamo nekoliko uspešnih primera zajedničke izgradnje i korišćenja mreže, naročito među mobilnim operatorima.  Operatori manje-više ravnopravno koriste resurse mreže, a takmiče se na tržištu specifičnom ponudom usluga. U Nemačkoj npr. Vodafone koristi mrežu Deutsche Telecoma (DT) za pružanje VDSL usluge.  Mobilni operatori u Velikoj Britaniji, Telefonica O2 i Vodafone , kao i Orange i DT (Everything Everywhere Ltd  JV),  koriste  zajedničku mobilnu mrežu, a isti aranžman imaju i Telenor i TeliaSonera u Danskoj. Sve češća su i partnerstva u izgradnji FTTB/H infrastrukture – FTTB/H infrastruktura je neprikosnovena u pogledu pružanja usluga, ali i skupa. Primer za to su Vodafon, Telefonica  i Orange koji su se sporazumeli o zajedničkom korišćenju i izgradnji optičke mreže u Španiji. U SAD je čest slučaj da mobilni operatori od fiksnih iznajmljuju mrežnu infrastrukturu za svoje potrebe (optička vlakna, Ethernet linkove). Logično je da u svakom delu velike države ne možete graditi svoje kapacitete i resurse (nije isplativo). Sa druge strane, iznajmljivanje resursa vam obezbeđuje mogućnost pružanja servisa u bilo kojoj oblasti. Ovakav pristup naročito je važan i koristi se intenzivno u primeni 4G LTE tehnologije. Time se vreme potrebno za  pristup tržištu (time-to-market) značajno smanjuje i brže se dolazi do korisnika.  Zato je, da ne zaboravimo i to, uloga regulatora na telekomunikacionom tržištu veoma važna i nezaobilazna.

Selektivno korišćenje outsourcing mehanizma je strategija koja takođe može unaprediti poslovanje i smanjiti troškove. Širok je spektar  aktivnosti operatora koji se može „autsorsovati“ – planiranje, inženjering, provisioning, upravljanje i nadzor mreže. Sve su češći primeri da se planiranje 4G/LTE mreže prepušta vendorima tj. proizvođačima LTE opreme, jer je zaista skupo i dugotrajno da operator obučava sopstveno osoblje za kompleksan posao planiranja i izgradnje 4G/LTE mreže. Primena Wi-Fi offloading-a saobraćaja u LTE mreži i primena malih ćelija za povećanje kapaciteta mreže čini se neizbežnom, ali i predstavlja veliki izazov za operatore u implementarciji LTE. Sličan izazov je i primena optike što bliže korisniku (FTTx), ne možda u sferi implementacije, već u sferi investicija i obezbeđivanja njihove efikasnosti.

Svetlo na kraju tunela 

Od esencijalne važnosti  za operatore je da razmisle i analiziraju svoj biznis u narednih par godina krize. Treba doneti odluku kako minimizirati troškove postojeće infrastrukture i kako se boriti sa novom kompleksnošću mreže koju donose uređaji u fiksnoj pristupnoj mreži, male ćelije (piko/femto) i Wi-Fi hotspotovi. Masovna rasprostranjenost širokopojasnog pristupa (broadbanda), čija implementacija nije jednostavna i laka,  suočava operatore sa eksponencijalnim rastom zahteva za kapacitetima i aplikacijama. U tim uslovima, za operatore je od vitalnog značaja da povrate ulaganja u broadband infrastrukturu. To će na duži rok i uspeti pametnom i odmerenom primenom novih tehnologija u zameni postojeće infrastrukture, deljenjem mrežnih resursa i primenom strategije doslednog smanjenja troškova. Jedno je sigurno, telco operatore u narednim godinama čeka restukturiranje biznisa u više segmenata.